E

ngleski romanopisac i pesnik Tomas Masterson Hardi rođen je 2. juna 1840. godine u Bokhemptonu, u engleskoj pokrajini Dorset.

Kao mladić se, po uzoru na oca, školovao za arhitektu, nakon čega je upisao Kraljevski institut britanske arhitekture u Londonu. Nakon što je diplomirao, primljen je u Društvo arhitekata, ali to nikako nije bilo zvanje koje mu je prijalo. Vratio se u Dorset sa idejom i ciljem da postane profesionalni pisac.

Tomas Hardi u početku nije imao uspeh kakvom se nadao. Tako 1867. godine nije uspeo da nađe izdavača za svoj prvi roman – „Siromah i dama“, i u totalnom očajanju ga je spalio. Međutim, imao je podršku svog tadašnjeg mentora Džordža Meredita, i nastavio je da piše.

Nakon prva tri romana, stvorio je imaginarnu pokrajinu Veseks, koja je postala mesto u kome će se odigravati radnja njegovih narednih dela.

Smatran je za najboljeg engleskog pisca svog vremena, ali je,  isto tako, zbog slobodoumnih stavova u svojim romanima („Pod zelenim drvetom“, „Daleko od razuzdane gomile“, „Povratak domoroca“, „Tesa od D’Ubervila“, „Neznani Džud“, „Sudija iz Kasterbridža“) smatran i naturalistom koji remeti viktorijansko shvatanje braka, pa je bio u sukobu sa društvenim konvencijama.

Zanimljivo je da je Hardi sebe uvek smatrao pesnikom, nikako romanopiscem. Danas je njegova proza na većoj ceni od poezije, ali ipak ga nijedna engleska antologija pesama ne zaobilazi.

Njegove najbolje pesme sadrže izvesnu meru neporecivosti konkretnosti, koja je karakteristična za engleski pesnički izraz. 

Virdžinija Vulf, Lorens i Somerset Mom jako su voleli njegovu prozu, a Robert Grejvs je pominjao kako ga je Hardi ohrabrio kao mladog pisca.

Po „Tesi od D’Erbervila“ Roman Polanski je snimio film, dok je Majkl Vinterbot ekranizivao delo „Neznani Džud“. Majkl Milgejt je 1984. godine objavio Hardijevu biografiju.

Njegova kratka priča „Sudbina i plavi ogrtač“ je pripovest u kojoj nam Tomas Hardi virtuozno dočarava tragičnu ljubav, jednu od onih na čijem su se putu našli ljudska zavist i surevnjivost, koje u ovom slučaju, nažalost, nije mogla da pobedi ni nepokolebljiva snaga najdubljih i najiskrenijih ljubavnih osećanja. 

„Maštovita žena“ je upečatljiva i nesvakidašnja priča koja govori o nepojmljivoj moći platonske ljubavi, o tome da duhovna povezanost može biti mnogo jača od fizičke. 

Veliki engleski autor preminuo je 11. januara 1928. godine u Dorčesteru.

Nakon Hardijeve smrti, a po želji samog pisca, svi njegovi dnevnici i pisma su spaljeni. To je nanelo neprocenjivu štetu istraživačima kako piščevog dela tako i ličnosti.

Među njegovim najpoznatijim izrekama ističu se: 

„Teško je za ženu da izrazi osećanja na jeziku koji su kreirali muškarci.“
„Postoji stanje gore od slepila – videti ono što ne postoji.“