F

rensis Skot Ki Ficdžerald bio je američki pisac romana i novela koji su obeležili džez eru. Rođen je 24. septembra 1896. godine u Sent Polu, Minesota, u Sjedinjenim Američkim Državama.

Ficdžerald se smatra jednim od najvećih pisaca 20. veka. Pripada grupi nazvanoj „izgubljena generacija“ – briljantnim Amerikancima rođenim 1890-ih koji su sazreli za vreme Prvog svetskog rata, zajedno sa Foknerom, Hemingvejem, Dos Pasosom i Tomasom Vulfom.

Već u prvoj deceniji života pokazalo se da je Ficdžerald dečak izuzetne inteligencije, koji je ispoljavao veliko interesovanje za književnost.

Njegova prva detektivska priča izašla je u školskim novinama kada je imao svega 13 godina. Godine 1917. napustio je studije da bi se pridružio vojsci, i postao jedan od studenata budućeg američkog predsednika Dvajta Ajzenhauera, koga nikako nije podnosio.

Plašio se da će možda poginuti u ratu i da neće ostvariti svoje književne snove, pa je u žurbi napisao knjigu „Romantični egoista“, koju je izdavačka kuća odbila, ali je recezent zapazio njegovu originalnost i ohrabrio ga da u budućnosti pošalje još svojih dela.

Izdržavao se radom u reklamnoj agenciji i pisanjem kratkih priča, ali se, nezadovoljan time, vraća u roditeljsku kuću, gde je preradio prvi roman, koji sada izlazi pod naslovom „Ova strana raja“. Roman je postigao veliki uspeh i označio je početak njegove karijere. Roman mu je obezbedio stalne prihode i mogućnost da se stara o Zeldi, svojoj budućoj ženi.

Dvadesetih godina 20. veka živeo je u Parizu, i to je bila najuticajnija decenija u njegovom razvoju. U to vreme se sprijateljio sa mnoštvom članova američke dijaspore, a jedan od njih bio je i Ernest Hemingvej.

Ipak, boemski život kakav su Zelda i on vodili nije mogao da se finansira dovoljno od prodaje romana, pa je bio stalno u dugovima.

Ficdžerald je od studentskih dana imao sklonost ka alkoholu, a kasnije je bio poznat po teškom opijanju, koje mu je i narušilo zdravlje. Njegovo (danas) remek-delo „Veliki Getsbi“ postiglo je popularnost tek nakon Ficdžeraldove smrti.

Napisao je pet romana i brojne kratke priče. Po romanima „Veliki Getsbi“ i „Blaga je noć“ snimljeni su filmovi. 

„Zimski snovi“ je uzbudljiva priča sa lajt-motivom zimskih snova glavnog junaka, u kojoj nas autor majstorski vodi kroz njegovo odrastanje, prateći njegovu ljubav još iz dečačkih dana, najpre u gotovo veseloj atmosferi golf terena – do sumorne atmosfere kraja priče i kraha ljubavi prema jednoj neobičnoj ženi. To je, ujedno, univerzalna priča o tužnom kraju nekadašnje lepotice koja je mogla da zavede bilo kog muškarca, a zapravo je duboko nesrećna u ljubavi, a isto tako, i o prolaznosti svega. 

„Svadbena zabava“ je još jedno ostvarenje u kojem nas majstor priče kakav je Ficdžerald vešto vodi kroz sazrevanje glavnog junaka – od nesrećno zaljubljenog mladića koji pokušava da sastavi komade razbijene ljubavi do zrelog i samosvesnog čoveka koji se oslobađa tih okova uzaludne ljubavi, ponovo otkriva lepotu življenja i raduje se onome što donose godine koje predstoje.

Priča „Kako se Bernis ošišala na kratko“, u prepoznatljivom stilu Skota Ficdžeralda, više je od obične ljubavne priče, jer se, kroz prikaz svojevrsnog ljubavnog trougla između dveju rođaka i jednog mladića, na zanimljiv način obrađuju teme muško-ženskih odnosa, ljubomore, sujete i surevnjivosti, kao i draži koju može imati osveta… Glavna junakinja, Bernis, nepromišljeno je upala u zamku koju joj je priredila sestra od tetke, a ono što je počelo kao obična šala završilo se njenim nevoljnim šišanjem na bob i svom sramotom koja je to pratila…

Ficdžerald je umro ne završivši roman „Poslednji tajkun“.

Preminuo je u Los Anđelesu, 21. decembra 1940. godine. Nakon smrti, iza njega jedva da je ostalo novca za sahranu, a katolička crkva je odbila da ga sahrani na osvećenoj zemlji. 

Obimne beleške je kasnije spojio i uobličio njegov prijatelj, književni kritičar Edmund Vilson, te je „Poslednji tajkun“ objavljen 1941. godine. Reč je o delu koje razotkriva Holivud, njegovu surovost i mračnu stranu.

Među najpoznatijim izrekama ovog velikog pisca ističu se: 

„Moramo živeti, bez obzira na to koliko puta nam je nebo palo na glavu.“
„Život je tu da bismo ga trošili, a ne štedeli.“