Č
arls Dikens je bio istaknuti engleski romanopisac, čiji opus obiluje izvanrednim književnim ostvarenjima. Rođen je 7. februara 1812. godine u Portsmutu, u Engleskoj. Dikens je postao jedan od najcenjenijih i najčitanijih autora 19. veka.
Njegovo školovanje u privatnim školama naglo je prekinuto, usled finansijskih problema zbog kojih se porodica preselila iz Kenta u Kamden Taun u Londonu 1822. godine. Da bi platio svoj smeštaj i pomogao porodici, bio je primoran da napusti školu i da radi po deset sati dnevno u fabrici, lepeći nalepnice na kutije imalina za cipele, za šest šilinga nedeljno. Teški, a često i okrutni radni uslovi ostavili su trajan trag na Dikensu, što je kasnije uticalo na njegove romane i eseje, te postalo osnova njegovog interesovanja za socioekonomske reforme i uslove rada.
Njegova najpoznatija dela su, između ostalih, sledeća:
„Oliver Tvist“ – roman koji prati priču istoimenog junaka – mladog siročeta koje beži iz sirotišta i upada u surovi svet siromaštva i kriminala. Delo istražuje društvene nepravde i uslove u viktorijanskom Londonu.
„Dejvid Koperfild“ je delimično autobiografski roman i prati život mladića Dejvida od detinjstva do odraslog doba. To je priča o sazrevanju i pronalaženju identiteta.
„Velika očekivanja“ prate priču dečaka Pipa koji nasleđuje bogatstvo od tajanstvenog dobročinitelja i stremi ka visokom društvenom položaju. Delo istražuje teme klasa i moralnosti.
„Baron od Grogzviga“ je kratka priča o baronu i njegovoj komičnoj borbi sa prikazom smrti. Autor pokazuje koliko je važno ostati veran sebi, svojim principima i nikada ne odustati.
Čarls Dikens je poznat po svojoj sposobnosti da stvori žive i nezaboravne likove, kao i po tome što je istraživao društvene nepravde i ljudsku prirodu.
Dana 9. juna 1865, na povratku iz Pariza, voz u kojem je Dikens putovao učestvovao je u saobraćajnoj nesreći. Prvih sedam vagona skliznulo je sa železničkog mosta čija je popravka bila u toku. Na koloseku je ostao jedino vagon prvog razreda, u kojem je bio Dikens. Pre nego što su stigli spasioci, Dikens je pomogao povređenima dajući im vodu i brendi. To iskustvo je kasnije iskoristio u kratkoj priči o duhovima „Skretničar“, u kojoj glavni lik predoseća vlastitu smrt u železničkoj nesreći. Iako nije zadobio nikakve povrede, nikada se nije oporavio od ove traume.
Dikens je, takođe, bio aktivan u društvenim reformama svog vremena, i njegovo književno stvaralaštvo često je služilo kao instrument borbe za prava siromašnih i nezaštićenih.
Između 1868. i 1869, Dikens je organizovao turneju „Oproštajna čitanja“ u Engleskoj, Škotskoj i Irskoj. Uspeo je da realizuje 75 od dogovorenih 100 čitanja. Zbog napada vrtoglavice i posledica paralize, na savet lekara, turneju je otkazao 22. aprila 1869. godine.
Preminuo je 9. juna 1870. godine u mestu Hajam, Velika Britanija, ali njegovo delo i dalje inspiriše i obogaćuje svet književnosti.
Među njegovim najpoznatijim izrekama ističu se:
„Niko ko olakšava tuđi teret nije beskoristan na ovome svetu.“
„Sami kujemo lance koje nosimo tokom života.“
„Poroci su ponekad samo vrline sa kojima se preteralo.“
„Sakriti bilo šta od onih sa kojima sam vezan nije deo moje prirode. Nikada ne mogu zatvoriti svoje usne pred onim kojem sam otvorio svoje srce.“
Biography
Ignissimos ducimus quin blandiitis praesentium voluptatem deleniti atque corrupti quos dolores et quas molestias excepturi. scint occaecatti gnissimus.