A

nton Pavlovič Čehov, čuveni ruski književnik i dramski pisac, rođen je 29. januara 1860. godine u Taganrogu, u Rusiji. Iako je postao poznat po svojim književnim delima, interesantna je činjenica da je u mladosti radio kao lekar, što mu je pružilo uvid u različite aspekte ljudske prirode i patologije.

Prve priče je i objavio da bi mogao da se izdržava u toku studija medicine. U književnosti se pojavio kratkim humoreskama, sažetog izraza i karakterizacije, zatim je prešao na novele i pripovetke, gde se njegov tužni humor postepeno pretvorio u rezignaciju i očaj.

Njegova književna ostavština obuhvata niz značajnih dela, uključujući priče poput „U čekaonici“, „Dama sa psom“, i „Tri sestre“, i mnoge druge, a bogatom opusu pripadaju i dve ovde objavljene: „Kameleon“ i „Opklada“, koje su našoj čitalačkoj publici možda manje poznate.

„Kameleon“ je komična priča koja istražuje temu ljudskog licemerja. „Opklada“ je čuvena priča, koja postavlja moralna pitanja i tera na duboko razmišljanje o životnim vrednostima.

Čehovljeva „Nevolja“, nosi autorski pečat velikog virtuoza priče, naročito snažan, reklo bi se, u pričama ljubavne tematike. Koliko je velika „nevolja“ odupreti se ljubavnoj čežnji i sačuvati „svetinju braka“, ukoliko je taj brak daleko od istinskog ostvarenja u ljubavi, i bračni partner neko ko ženu i ne pokušava da razume, a nasuprot tome stoji izazov najiskrenije i najsnažnije ljubavi – govori sudbina glavne junakinje priče i njen odnos sa smrtno zaljubljenim susedom u letnjikovcu…

U priči „Skakavac“ Čehov opisuje ljubavnu storiju, u kojoj je glavni lik, moglo bi se reći, jedan od omiljenih piščevih tipova junakinja – žena kojoj je osnovni smisao života društveni status i kretanje u visokom sloju društva, u umetničkim krugovima, među uglednim i poznatim ličnostima. Pisac sa vrhunskim umećem dočarava ironiju njene sudbine kada shvata, tek u trenutku kada joj je muž – lekar, kojeg je uvek smatrala tako običnim i bezvrednim – na samrti, da je zapravo on prava ljudska veličina u odnosu na njene „ugledne“ prijatelje i ljubavnika. 

„Dama sa psom“ – kultna priča Antona Pavloviča Čehova, još jedna od onih u kojima se lažnoj svetinji braka i društvenih obrazaca ponašanja u kojima često nema ničeg pravog i iskrenog, suprotstavlja svetost – ljubavi. Posebno je dirljivo opisana ta osujećenost ljubavi realnim životnim okolnostima, ali i njihova želja da se bore za ono što su neočekivano pronašli kao izlaz iz beznađa života. 

„Arijadna“ – još jedna Čehovljeva priča sa izuzetno upečatljivim ženskim (naslovnim) likom, koja obrađuje univerzalne i neverovatno aktuelne i danas teme: muško-ženskih odnosa, prevrtljivosti i manipulativnosti svojstvenih ženskom rodu, zbog kojih mnogi muškarci postaju surevnjivi prema ženama uopšte, pa dileme: da li uopšte žene treba doživljavati poetično, ili one to u sebi nemaju, već im zaljubljeni muškarci, pogotovu suptilne duše, pripisuju tu poetičnost i uzvišenost.

Svojim dramskim ostvarenjima, kao što su „Galeb“, „Ujka Vanja“ i „Višnjik“, i mnogim drugim, ostavio je značajan trag u svetu pozorištne umetnosti, kao jedan od najvećih dramskih pisaca u čitavoj svetskoj književnosti.

Drama „Galeb“, koju Čehov piše 1895. godine, govori o pozorištu, nepremostivim razlikama između stare i mlade generacije, ljubavi prema umetnosti.

U oktobru 1889. Čehov završava dramu „Šumski goblin“; predstava se igra u decembru, ali dobija jako loše kritike, te je početkom naredne godine Čehov pretvara u dramu „Ujka Vanja“, koja će biti objavljena tek 1897.

Godine 1902. počinje da piše svoju poslednju dramu, u kojoj se bavi propadanjem ruske aristokratije, pod nazivom „Višnjik“. Ovo delo je simbolična slika jedne porodice i klase koja polako propada.

Iako je tvrdio da mu je medicina žena, a književnost ljubavnica, i uprkos tome što je svoj profesionalni život više posvećivao upravo lečenju, u medicini je ostao poznat više kao – bolesnik, a svetsku slavu donelo mu je pozorište.

Čehov je preminuo 15. jula 1904. godine u Badenvajleru, u Nemačkoj, nakon duge borbe sa tuberkulozom.

Među njegovim najpoznatijim izrekama ističu se:

„Zdrav čovek ima hiljadu želja. Bolestan samo jednu.“
„Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti, predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života.“
„Čast se ne može oduzeti, ona se može samo izgubiti.“
„Čovek celog života živi, celog veka uči, ali nas tek nesreća nauči.“