Žak Futrel, čije pravo ime je bilo Džon Hit Futrel, rođen je 9. aprila 1875. godine u okrugu Pajk, u Džordžiji.  Bio je američki novinar i pisac, najpoznatiji po detektivskim pričama. Futrel nije pisao isključivo u granicama jednog žanra, pa njegova dela možemo pronaći i u okvirima naučne fantastike, trilera, misterije. Pisao je i humorističke priče.  

Školovanje je započeo u svom rodnom gradu, a s obzirom na to da mu je otac bio učitelj, bio je dodatno podučavan različitim predmetima – uključujući francuski jezik – kod kuće.  

Nakon završenog osnovnog obrazovanja, radi kao novinar za „Atlanta džurnal“, gde je karijeru započeo pisanjem za sportsku sekciju, koju je upravo on tada i formirao. Kasnije je radio u nekoliko poznatih novinskih kuća, kao što su „Njujork Herald“, „Boston Post“ i „Boston Ameriken“.  

Tokom 1902. postao je menadžer malog pozorišta u Ričmondu. Osim što je napisao nekoliko komada, i glumio je u njima. U isto vreme počeo je da piše kratke priče.  

U „Boston Amerikenu“ 1905. godine je objavljena jedna od njegovih najpoznatijih kratkih priča – „Problem ćelije broj 13“, kojom je predstavio svog kasnije glavnog protagonistu, profesora Augustusa S. F. Ks. Van Dusena, poznatog kao „Misleća mašina“. „Problem ćelije 13“ je kultna detektivska Futrelova priča, koja se vrti oko profesora Van Dusena, briljantnog naučnika koji prihvata izazov da pobegne iz ozloglašenog zatvora Čisholm. Pri tome je zaključan u maksimalno obezbeđenoj ćeliji, bez alata, što je pozornica za izvanredno zanimljivu bitku pameti protiv upravnika i svih posmatrača.   

Lik profesor Van Dusena bio je inspirisan Šerlokom Holmsem. Natprosečno inteligentan, potpuno briljantan naučnik, superioran u svojoj logici i izuzetno samouveren, zbog čega je često smatran arogantnim. Ta kombinacija osobina činila ga je jedinstvenim likom u tadašnjoj detektivskoj fikciji.  

Godine 1906. Futrel je napustio novinarski posao da bi se u potpunosti posvetio pisanju, u čemu je bio veoma produktivan.  

Vrlo brzo, već 1907, objavljena je zbirka kratkih priča „Misleća mašina“. Ova knjiga se često uvršćuje u sto najboljih u detektivskom žanru, i jedna je od onih koje su ga oblikovale.  

U svojoj kratkoj, ali veoma bogatoj književnoj karijeri, Futrel je napisao sedam romana i oko pedeset kratkih priča.  

Nekoliko Futrelovih dela je ekranizovano. Priča „Problem ćelije broj 13“ je adaptirana 1962. godine za američku televizijsku seriju „Kraft Mystery Theater“ i dobila je Edgarovu nagradu za najbolju epizodu u televizijskoj seriji 1963. godine.  

Na povratku iz Evrope „Titanikom“, 15. aprila 1912. godine, tragično je izgubio život, i to odbivši da se ukrca u čamac za spasavanje, ali prethodno smestivši suprugu u njega. Poslednji put, supruga ga je videla kako stoji na palubi pušeći cigaretu. Njegovo telo nikada nije pronađeno.  

Među njegovim najpoznatijim izrekama ističu se: 

„Svet pripada onima koji veruju u snagu svog uma.“
„Razmišljanje je umetnost koja se uči, a savladavanje te umetnosti čini čuda.“
„Logika je jedina nepogrešiva staza do istine.“