Vilijam Evans Barton rođen je u Londonu, 24. septembra 1804. godine. Bio je pisac, izdavač, glumac, kao i pozorišni menadžer.  Rođen je i odgajan u porodici koja je živela skromno. Otac mu se bavio litografijom, dok je majka bila domaćica. Njegovi planovi za karijeru u crkvenom životu pali su u vodu kad je ostao bez oca, u osamnaestoj godini. Postao je glava porodice, brinući se o majci udovici, istovremeno preuzevši posao u očevoj štampariji.  

Prvi pokušaj da pokrene mesečni časopis bio je neuspešan, ali mu je doneo poznanstva iz sveta pozorišta i na neki način prokrčio put ka budućnosti po kojoj je ostao upamćen.  

U svet glume ušao je kao amater u pozorišnim trupama, igrajući po provinciji, da bi nakon nekoliko godina zakoračio na londonsku pozorišnu scenu. U Londonu je bio obožavan kao glumac komičar. Iako je uvek govorio da više voli tragediju, nikada nije dobijao takve uloge. 

Godine 1834. Barton se seli u Ameriku, gde sa velikim uspehom nastavlja da se bavi glumom, postaje menadžer i iznajmljuje pozorište, kome daje naziv „Bartonov teatar“. Ubrzo zatim, 1837. godine, pokrenuo je „Magazin za gospodu“, gde je Edgar Alan Po bio urednik. 

Za septembarsko izdanje napisao je priču „Tajna ćelija“, koja je danas klasik, a najverovatnije i – prva detektivska priča. Priča na mnogo načina zaslužuje takav status – sa nestalom ćerkom, majkom koja pokreće poteru, lažnim utočištem, koje zapravo krije zatočenike, kriminalnom bandom i neimenovanim, ali inteligentnim policijskim detektivom. Sve je prožeto suštom duhovitošću naratora, a priča nas vodi kroz jurnjavu kočijama, tuče, tajna skrovišta – u suštini, vrvi od dešavanja. Zanimljivo je da detektiv zapravo nije dominantni, glavni lik u priči, kao što će biti slučaj kod kasnijih autora ovog žanra.

Po i Barton su imali veoma burnu, kako poslovnu tako i privatnu saradnju, da bi se razišli u ne tako dobrim odnosima. Barton je napisao nekoliko značajnih dela. Pisao je i pozorišne komade, humorističke eseje i priče.  

Priredio je „Enciklopediju duhovitosti i humora“, koja je opsežna zbirka duhovitih priča, anegdota, pesama i eseja. Ova knjiga je zamišljena kao sveobuhvatni vodič kroz humorističku literaturu. U njoj su sabrani radovi mnogih istaknutih autora.  

Napisao je zbirku humorističkih priča i eseja „Šale i lutanja“, koja je izdata 1848. godine. Njegov stil, već poznat po duhovitosti i oštroumnim zapažanjima, učinio je knjigu izuzetno popularnom među čitaocima.  

Imao je sposobnost da kombinuje humor sa ozbiljnim temama. U svojim delima je istraživao ljudsku glupost i kritikovao je društvene norme.  

Usled komplikacija izazvanih upalom pluća, preminuo je 10. februara 1860. u Njujorku. 

Među njegovim najpoznatijim izrekama ističu se: 

„Komika je umetnost preobražavanja svakodnevnog života u trenutke radosti.“ 
„Smisao za humor nije samo dar, već alatka za preživljavanje u svetu apsurda.“
„Svaka šala nosi zrno istine, dovoljno da nasmeje, ali i natera na razmišljanje.“