Stenli Grauman Vajnbaum (4. april 1902, Luisvil, Kentaki, SAD) bio je američki pisac naučnofantastičnih priča. Pohađao je srednju školu „Riversajd“ u Milvokiju, gde se porodica Vajnbaum preselila.

Njegova prva priča, „Izgubljena bitka“, objavljena je u školskom časopisu Merkur decembra 1917. godine, kada je imao svega petnaest godina. U priči se predviđalo da će Prvi svetski rat trajati do 1921. godine.

Godine 1920. primljen je na Univerzitet Viskonsin-Medison, odabravši smer hemijskog inženjerstva. U nekom trenutku je promenio interesovanja i prebacio se na studiranje engleskog jezika. Tokom studija je pokazivao veliko zanimanje za književnost i pisanje, ali nije završio fakultet, i to zato što je zbog opklade polagao ispit umesto prijatelja, i bio otkriven. Sâm je napustio fakultet 1923. godine, nakon čega se posvetio pisanju.

Književnu karijeru započeo je 1934. godine tako što je prodao svoj romantični roman „Dama pleše“, napisan pod pseudonimom Mardž Stenli, firmi King fičers sindikat. Roman je izlazio u nastavcima u novinama širom Amerike početkom te godine. 

Prvu naučnofantastičnu priču – „Marsovska odiseja“ – objavio je u julu iste godine u časopisu Čudesne priče, i ona je odmah postala klasik žanra i donela Vajnbaumu široko priznanje i trajnu slavu. On je potpuno promenio dotadašnju zamisao o vanzemaljskom životu. Njegov „Marsovac“ je neobično, izuzetno inteligentno, ali po svemu sasvim neljudsko biće – ne samo po izgledu već i po načinu razmišljanja. Njegovi likovi ne govore istim jezikom, ali uspevaju da uspostave komunikaciju gestovima i da tokom avanture razviju iskreno prijateljstvo, što i jeste srž same priče. 

Tvel je opisan kao prvo vanzemaljsko biće u naučnoj fantastici koje ne razmišlja kao čovek. Logika kojom se koristi, ponašanje i način izražavanja potpuno su strani ljudima, ali ga Džarvis (američki hemičar koji odlazi na Mars) ipak razume pomoću intuicije i empatije. 

Dotadašnja vanzemaljska bića prikazana u pričama najčešće su imala osobine nalik ljudskim, pa je Vajnbaumov lik bio revolucionaran u žanru i postao je standard budućim autorima. 

Isak Asimov je ovu priču nazvao jednom od tri najvažnije naučnofantastične priče svih vremena, jer je promenila način na koji su autori pristupali pisanju o vanzemaljskom životu. Opisao je „Odiseju na Marsu“ kao savršenu kembelovsku naučnofantastičnu priču pre Džona V. Kembela. Zaista, Tvel je možda prvo stvorenje u naučnoj fantastici koje je ispunilo Kembelov zahtev: „Napišite mi stvorenje koje misli jednako dobro kao čovek, ili bolje, ali ne kao čovek.“

Priča je kasnije uvrštena u zbirku „Dvorana slavnih naučne fantastike, Prvi tom“ (1929–1964), gde je zauzela jedno od najviših mesta u anketi među piscima naučne fantastike. Talenat za stvaranje složenih i originalnih svetova učinio je Stenlija Vajnbauma pionirom žanra. „Marsovska odiseja“ je i danas cenjena kao jedno od najvažnijih dela u naučnoj fantastici. 

Četrnaestog februara 1929. godine Stenli se oženio Margaret Kej, koja mu je bila velika podrška u književnoj karijeri. Njihov brak je obeležila zajednička strast prema književnosti i nauci, što je njega dodatno inspirisalo u stvaralaštvu. Tokom svoje nažalost kratke karijere napisao je nekoliko romana i veliki broj kratkih priča, od kojih su mnoge objavljene posthumno. 

Vajnbaumova kratka priča „Prilagodljivi rezultat“ adaptirana je za filmsko platno 1957. godine pod naslovom „Ona đavo“, s Mari Blanšar, Džekom Kelijem i Albertom Dekerom u glavnim ulogama. Priča je dramatizovana i za televiziju kao epizoda serije Studio jedan pod nazivom „Kira Zelas“. Emitovana je 12. septembra 1949. godine. Radio-dramatizacija dela „Prilagodljivi rezultat“ izvedena je u antologijskoj emisiji Bekstvo tokom 1950-ih.

„Prilagodljivi rezultat“ je kratka priča o eksperimentalnoj medicinskoj proceduri na ženi koja je na samrti. Procedura je vraća sa ivice, ali joj daje neočekivanu moć prilagođavanja, što je čini neverovatno opasnom. Prvi put je objavljena u izdanju časopisa Astounding iz novembra 1935, pod pseudonimom Džon Džesel.

„Let na Titan“ je kratka naučnofantastična priča, i jedina njegova priča smeštena na Saturnovom najvećem mesecu, Titanu. Priča govori o bračnom paru iz Njujorka koji odlučuju da otputuju na Titan na godinu dana da traže dragulje. Šest meseci nakon boravka na Titanu, uspeli su da nabave osamnaest retkih orhideja, što će ih učiniti bogatim na Zemlji, pod pretpostavkom da prežive da stignu nazad do nje.

Stenli Grauman Vajnbaum je umro od raka pluća 14. decembra 1935, u trideset trećoj godini. Njegova dela se i danas čitaju i proučavaju, a njegova kratka, ali plodna karijera ostaje primer briljantnog potencijala. Njegova prerana smrt bila je veliki gubitak za svet naučne fantastike.

Među njegovim najpoznatijim izrekama ističu se:

„Najveći dar naučne fantastike nije predviđanje budućnosti, već otvaranje uma za mogućnosti.“
„Prava inteligencija nije samo sposobnost da se prilagodimo svetu, već da oblikujemo svet prema svojim potrebama.“
„Možda mi ne izgledamo isto, možda ne razmišljamo isto, ali to ne znači da ne možemo razumeti jedno drugo.“