Meri Elizabet Bredon (1835–1915) bila je izuzetno plodna i popularna engleska spisateljica viktorijanskog doba i jedna od vodećih predstavnica takozvanog žanra senzacije.

Napisala je preko osamdeset romana, brojne pripovetke i dramske tekstove, a dugi niz godina uređivala je i književni časopis Belgravia. Njena dela, pre svega „Tajna ledi Odli“, više puta su dramatizovana, na filmu, radiju i u pozorištu.

Pre nego što se latila pera, Bredonova je za život zarađivala kao glumica. Ovo je donekle vidljivo u njenom literarnom radu, jer su scene koje prikazuje često veoma teatralne, dramatično osvetljene i pune uzvika i glasnih šapata baš kao u pozorištu.

Česta tema u njenim romanima bila je bigamija, koja je u viktorijanskom periodu bila kažnjiva zakonom. Naročito je zanimljivo to što je Bredonova dobro znala o čemu piše – i sama je živela u jednoj takvoj zajednici, i to upravo sa Džonom Maksvelom, svojim urednikom, koji je od nje zatražio da napiše i u njegovom časopisu u nastavcima objavi „Tajnu ledi Odli“. Tek nakon smrti njegove supruge u duševnoj bolnici, njihova veza mogla je biti ozakonjena.

To što je „Tajna ledi Odli“ najpre izlazila kao roman u nastavcima bilo je veoma uobičajeno i popularno u viktorijansko doba. Gotovo svako poglavlje romana stoga se završava nekom „udicom“ koja je ondašnjeg čitaoca trebalo da privoli da kupi naredno izdanje časopisa, a današnjeg da okrene narednu stranu. Ovo je prvi u nizu njenih takozvanih romana senzacije, koji se fokusiraju na tabu teme koje su publiku istovremeno šokirale i privlačile. Romani senzacije preispituju tačku gledišta srednje klase baveći se pripadnicima tadašnje niže klase na način na koji realistički romani nikada nisu. Kritika tog doba nije bila blagonaklona prema ovom žanru, ali njegovi najbolji predstavnici i gotovo dva veka kasnije pronalaze put do publike.

U svojim delima Meri Elizabet Bredon vešto spaja porodičnu dramu, ljubavni roman, misteriju i društvenu kritiku. Posebno ju je zanimalo ono što se krije iza uglađene fasade viktorijanskog društva: tajni identiteti, porodične tajne, zločini, nasledstvo, položaj žena i granica između razuma i ludila. Njeni romani uticali su na razvoj detektivske i kriminalističke književnosti, a i danas privlače čitaoce napetom radnjom, živim likovima i iznenađujuće modernim pogledom na društvo.