Mardžori Boven je samo jedan od pseudonima pod kojima je pisala ova autorka izuzetno bogatog književnog opusa. Rođena je 1. novembra 1885. godine, kao Margaret Gabrijel Vir Long, u Hempširu.

Napisala je više od 150 knjiga, koje su izdate, izuzev pod njenim glavnim pseudonimom, i pod autorskim imenima: Džozef Širing, Džordž R. Pridi, Džon Vinč, Robert Pej i Margaret Kembel.

Svoj prvi roman, krvavu priču o ljubavi i časti smeštenu u srednjovekovnu Lombardiju pod nazivom Milanska guja, Bovenova je objavila u dvadeset prvoj godini života. Isprva je naišla na poteškoće, jer je čak jedanaest izdavačkih kuća odbilo njen rukopis uz obrazloženje da mlada žena ne bi trebalo da piše takve stvari. Međutim, kada ga je napokon objavila, 1906. godine, roman je postao pravi bestseler. Deo marketinške strategije izdavača bio je da se knjiga predstavi kao delo veoma mlade osobe, i ona je rado pristala na laž da je rođena tri godine kasnije. Zbog toga se često može naići na netačan podatak da je Milansku guju Mardžori Boven napisala sa samo šesnaest godina. Nakon uspeha prvog romana, koji joj je omogućio da izdržava čitavu svoju porodicu, Bovenova je nastavila da piše i objavljuje velikom brzinom: do kraja života objavila je preko 150 dela, među kojima dominiraju istorijski romani i horor priče, kao i dela popularne istorije i biografije.

Postoje i brojne filmske adaptacije njenih dela.

Detinjstvo i ranu mladost ove autorke obeležili su siromaštvo, odsustvo i kasnija smrt oca alkoholičara i majka koja je prema njoj bila hladna i nezainteresovana, što je verovatno uticalo i na melanholičan ton i mračnu surovost u njenim književnim delima. Obrazovanje joj je bilo neredovno i nepotpuno, a Mardžori je to nadoknađivala tako što je mnogo čitala, naročito se zanimajući za istorijske teme. Majka joj je živela boemski, tako da se autorka u detinjstvu susrela s čitavom plejadom živopisnih likova čije se odlike mogu pronaći i u njenim delima. I kasniji život joj je bio buran. Obeležila su ga dva braka bez ljubavi i jedna „sudbinska ljubav“, koja nikuda nije odvela. O svemu ovome Mardžori Boven vrlo otvoreno piše u svojoj autobiografiji iz 1939. godine, pod nazivom Debata se nastavlja.

Mardžori Boven, kod nas neopravdano nepoznatu, veoma su cenile i publika i kritika na engleskom govornom području. Čak ju je i veliki engleski pisac Grejem Grin navodio kao jednog od autora koji je imao važan uticaj na njegov rad.

Njeni romani, prožeti strašću, misterijom i mračnim preokretima sudbine i danas nalaze nove čitaoce, a ona zauzima posebno mesto među velikim pripovedačima britanske književnosti.

Njeno delo „Ljubavna priča izbirljivog muškarca“ je topla priča sa univerzalnom i vanvremenskom temom, u kojoj jedan „večiti neženja“ uspeva da pronađe ženu dovoljno drugačiju i dovoljno sofisticiranu za njegov ukus, a njihova ljubav, iako naizgled razorena pojavom duge žene, opstaje – šaljući poruku da iskonska i iskrena osećanja mogu da nadvladaju ona pritvorna, kao i ljudsku zavist i nepoštenje.

S obzirom na to da je bila veoma plodna spisateljica, veoma dobro prihvaćena od kriričara, nije neobično da čak šest njenih romana ima filmske adaptacije.

Preminula je 23. decembra 1952. godine u Londonu.

Među njenim najpoznatijim izrekama ističe se: 

„Laskanje je toliko neophodno svima nama da laskamo jedni drugima da bismo zauzvrat bili polaskani.“