Britanska spisateljica Ketrin Luiza Pirkis rođena je u londonskoj oblasti, 6. oktobra 1839. godine. Pirkisova je bila pionirka u oblasti kriminalističke fikcije. 

Najpoznatija je po svojoj junakinji Lavdej Bruk, jednoj od prvih žena detektiva u književnosti. Autorka je svoju junakinju kreirala kao samostalnu, inteligentnu, veoma snalažljivu ženu, što je za viktorijansko doba bilo revolucionarno. 

Pirkisova je 1877. napisala misterioznu novelu „Nestala iz doma“, kojom je na neki način i najavila svoju kasnije izuzetno voljenu i poznatu protagonistkinju. 

Prva knjiga o Lavdej Bruk je izdata 1894. godine, i zapravo je zbirka priča koje su prethodno izlazile u časopisu „The Ludgate Monthly“ tokom 1893. godine.

Kritika nije izbegla poređenje sa svima poznatim detektivom Šerlokom Holmsem, te su naveli da Lavdej nastavlja da zasenjuje poznatog istražioca u „natprirodnom“ predviđanju i rešavanju slučajeva. 

Pirkisova je napisala četrnaest novela, mnoge kratke priče, a bavila se i novinarstvom. 

Njena kratka priča „Ubistvo u Trojts Hilu“, smeštena u viktorijansku Englesku, prati slučaj Lavdej Bruk, detektivke koju je njen poslodavac poslao na tajni zadatak – da bude asistent filologu koji radi na svom remek delu. Ubistvo je počinjeno na veoma misteriozan način i Lavdej mora da otkrije da li su sumnje njenog šefa o ubici tačne, kako bi on mogao da sprovede hapšenje. Lavdej Bruk, pomalo nalik na Šerloka Holmsa, koristi logiku i zapažanje da pronađe tragove i razume šta oni znače. Priča je pisana u nesvakidašnjem maniru autorke Ketrin Luize Pirkis, koji čitaoca drži u neizvesnosti do samog kraja.

U priči „Nacrtani bodeži“ gospođica Lavdej Bruk mora da istraži slučaj koji uključuje misteriozna pisma poslata svešteniku. Pisma zapravo čine crteži bodeža – jednog u prvom, a dva u drugom. U napetu misteriju umešana je dvojnica ćerke njegovog prijatelja, a Lavdej koristi svoj zdrav razum i veštine razgovora da pronađe istinu.

Izuzev u književnosti, Ketrin Luiza Pirkis ostavila je trajan trag i svojom borbom za zaštitu životinja i njihovu dobrobit. Ovu bitku je vodila udruženo sa svojim suprugom. Njih dvoje su poznati kao suosnivači „Britanske nacionalne odbrambene lige za pse“, koja i danas uspešno posluje, pod drugim nazivom. 

Preminula je 4. oktobra 1910. godine u Londonu, nakon duge bolesti. Kako u životu, tako i u smrti, muž ju je pratio, preminuvši samo dva dana nakon nje.

Među njenim najpoznatijim izrekama ističu se:   

„Prava ljudskost se ogleda u našoj saosećajnosti prema svim živim bićima.“
„Suprotstaviti se okrutnosti u bilo kom obliku znači stati u odbranu pravde.“
„Najveći test našeg moralnog kompasa je kako se ponašamo prema onima koji ne mogu da se brane.“