Hju Vir je rođen 1. maja 1884. godine u Verdžensu, u Ilinoisu. Bio je američki pisac, scenarista, dramaturg i novinski urednik. Najpoznatiji je po svojim kriminalističkim pričama, ali isto tako i po dramama, koje su često adaptirane za pozorište i film. 

Hju Vir je od ranog detinjstva pokazivao interesovanje za književnost, ali i za pisanje, što ga je, uostalom, nakon stečenog osnovnog obrazovanja i odvelo ka novinarskoj karijeri. Sa svega 16 godina se odselio i počeo da radi kao reporter za „Springfild San“ u Ohaju. Iskustva koja je stekao na ovom poslu znatno su mu pomogla u razvijaju veštine pisanja i pripovedanja. 

Ovaj mladi čovek, u stranom gradu, angažovan na poslu koji nije lagodan ni zrelijim osobama, izuzetno brzo je napredovao, pa je svoj prvi scenario napisao za „Univerzal“ sa svojih dvadeset godina. Za života je napisao oko tri stotine scenarija za filmove.  

Već 1914. godine izdao je svoj prvi roman, koji je zapravo bio i  prvi u serijalu velike popularnosti toga vremena. Stvorio je gospođicu Medlin Mek, koja se ubraja u prve ženske detektive u književnoj fikciji, kao i u „rivale“ tada izuzetno popularnog Šerloka Holmsa. Gospođica Medlin Mek je bila sve samo ne kopija već veoma poznatog književnog detektiva. Imala je svoju pomoćnicu i svoju „zavisnost“, ali i svoje sasvim drugačije razmišljanje, kao i metode za rešavanje komplikovanih slučajeva.

Misterija „Čovek sa devet života“ upečatljivo se „otvara“ živahnom uvodnom pričom koja nas upoznaje sa detetivkom Medlin Mek, a onda naglo uvodi u radnju – kada stigne pismo sa očajničkom molbom za pomoć…

Vir je napisao i veliki broj kratkih priča, a njegove zbirke su bile veoma popularne kod čitalačke publike. U svojim delima često je  istraživao mračne aspekte ljudske prirode i društva. Njegove priče bile su prepoznatljive po pronicljivosti, dubokoj psihološkoj analizi i sposobnosti da uhvate suštinu ljudskih emocija.  

Pored svega, nastavio je da se bavi novinarstvom. U saradnji sa Ketrin MekNil, pokrenuo je reklamnu agenciju i „Tauer magazin“.  Intervjuisao je veliki broj poznatih ličnosti, od kojih su mu neke postale prijatelji, a jedan od njih je Teodor Ruzvelt.  

Poznat je i kao strastveni kolekcionar dela Čarlsa Dikensa, i smatra se da je posedovao najkompletniju zbirku prvih izdanja ovog autora.  

Hju Vir je  preminuo usled srčanog udara, 16. marta 1934. godine u Njujorku.  

Upamćen je po pričama koje su se bavile univerzalnim temama relevantnim i dan-danas, a njegov jedinstven stil i način pripovedanja učinili su ga jednim od najvažnijih pisaca kratkih priča u istoriji književnosti.

Među njegovim najpoznatijim izrekama ističu se: 

„Najvažnije oružje svakog istražitelja je sposobnost da postavi pravo pitanje.“
„Pravi detektiv ne prati tragove, već stvara putanju za one koji slede.“
„Ponekad, jedini način da otkrijete istinu je da se približite laži.“