Herbert Džordž Vels (21. septembar 1866, Bromli, Velika Britanija) bio je britanski pisac, novinar, sociolog i istoričar, čije ime ostaje sinonim za naučnu fantastiku i inovacije u književnosti. Često ga nazivaju „ocem naučne fantastike“, uz Žila Verna i izdavača Hjuga Gernsbaka. Vels je četiri puta bio nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.

Rodio se u porodici radničke klase. Školovao se do 1879, kada roditelji više nisu bili u mogućnosti da ga finansiraju, pa je postao tapetarski pomoćnik. Nakon toga radi kao asistent učitelja u osnovnoj školi, a sa osamnaest godina dobija stipendiju i počinje da studira biologiju. Na univerzitetu se ističe znanjem, ali i interesovanjem za reformu društva i ideje socijalizma i platonizma. Izgubio je stipendiju i posvetio se pedagoškom radu. Relativno kasno je počeo da piše.

Svoju karijeru pisca započinje 1893. godine, kao novinar, pišući za različite novine i časopise. Sposobnost da prenese kompleksne naučne koncepte širokoj publici i istovremeno stvori napete i uzbudljive priče doprinela je njegovom statusu pionira naučne fantastike.

U svojim delima dao nam je putovanje kroz vreme, invaziju vanzemaljaca, nevidljivost i biološki inženjering. Brajan Oldis je Velsa nazvao „Šekspirom naučne fantastike“, dok ga je američki pisac Čarls Fort smatrao „divljim talentom“.

Njegovo delo „Rat svetova“ je priča o vanzemaljskoj invaziji na Zemlju, koja je postala klasik naučne fantastike svojom užasavajućom vizijom susreta s vanzemaljskim bićima.

Priča „Zemlja slepih“ istražuje teme percepcije, različitosti i moći, jer se dolazi do zaključka da je u zemlji slepih čovek koji vidi zapravo „kralj“. Ova priča postavlja pitanja o tome šta znači biti „normalan“ i kako se percepcija sveta može razlikovati među različitim kulturama.

„Fišek“ je jedna od njegovih kratkih priča koja pokazuje zaslepljujuću moć ljubomore. Kratka priča „Cvetanje neobične orhideje“ prati protagonistu koji otkriva tajanstvenu orhideju neverovatne sposobnosti brzog rasta.

Kratka priča „Ostrvo epiornisa“ govori o istraživaču koji pronalazi jaja izumrle ptice epiornis. Na kraju istraživač provodi dve godine zarobljen na ostrvu s tom pticom boreći se za sopstveni opstanak.

Jedna od njegovih najpopularnijih i najčešće proučavanih kratkih priča, „Vrata u zidu“, govori o sukobu između naših privatnih, izmaštanih svetova, u kojima tražimo utehu i javnog sveta odgovornosti, nauke i racionalnosti, u kojem smo primorani da živimo.

„Priča o pokojnom gospodinu Elvešamu“ govori o siromašnom studentu medicine kome prilazi zagonetni stariji čovek s neodoljivim predlogom. Bez sopstvene dece, želi da pronađe zdravog, uglednog, inteligentnog mladića kome može da zavešta svoje bogatstvo. Ali kako glavni lik na kraju shvata, ponuda je imala previsoku cenu.

Herbert Džordž Vels je umro 13. avgusta 1946. godine u Londonu, ostavljajući za sobom nasleđe koje i dalje inspiriše i intrigira čitaoce širom sveta.

Među njegovim najpoznatijim izrekama ističu se:

„Ako si pao juče, ustani danas.“
„Put najmanjeg otpora je put gubitnika.“
„Prilagoditi se ili nestati, sada, kao i uvek, neumoljivi je imperativ prirode.“
„Istorija je trka između obrazovanja i katastrofe.“