Gilbert Kit Česterton je rođen 29. maja 1874. godine u Kensingtonu, u Engleskoj. Bio je jedan od najistaknutijih engleskih književnika, filozofa, esejista i novinara. 

G. K. Česterton je rođen u porodici srednje klase koja je živela u bogatom delu Londona. Odgajan je u intelektualno podsticajnom okruženju, uvek okružen knjigama i umetninama. Otac mu je bio veoma uspešan agent za nekretnine, ali i umetnik amater, dok je majka bila domaćica. 

Obrazovanje je započeo u školi „Sent Pols“, gde je brzo zapažen njegov talenat za slikanje i crtanje, kao i za pisanje. Kasnije je pohađao školu umetnosti „Slejd“ pri londonskom univerzitetu. Planirao je da postane ilustrator, dodatno je odabrao i časove literature, međutim, nije dovršio školovanje ni iz jednog predmeta. Glavna strast mu je bila pisanje i sav fokus je usmerio na taj segment. 

U septembru 1895. godine, Česterton je počeo da radi za londonskog izdavača Džordža Redveja, gde je ostao nešto više od godinu dana. Već 1896. godine, prešao je u izdavačku kuću „T. Fišer Anvin“, gde je radio do 1902. godine. Tokom tog perioda, započinje i svoj novinarski rad, kao slobodni kritičar umetnosti i književnosti. Godine 1902, „Dejli Njuz“ mu je ponudio nedeljnu kolumnu, a 1905. godine dobio je takvu kolumnu i u „Ilustrejted London njuzu“,  te je nastavio da je piše narednih trideset godina. 

Godine 1900. izdao je dve zbirke poezije, od kojih je jednu sam ilustrovao.  

Česterton je 1901. godine objavio knjigu pod naslovom „Optuženik“. Delo je zbirka eseja prethodno objavljenih u književno-političkom časopisu „Spiker“. U stilu već dobro poznatom po toplini, duhovitosti i razigranosti, bavi se temama poput heraldike, poniznosti, šund romana i ljubavi prema domovini. 

Do upoznavanja publike sa njegovim najpoznatijim i isto tako omiljenim likom – Ocem Braunom, objavio je više različitih dela, što romana, što biografskih i filozofskih. Njegova studija o Čarlsu Dikensu, objavljena u to vreme, smatra se jednim od najboljih kritičkih radova.

Čestertonov najpoznatiji roman – „Čovek koji je bio Četvrtak“ metafizički je triler koji istražuje teme anarhizma, identiteta i metafizike zla. 

To su, uostalom, teme koje su ga najviše okupirale i kojima se pretežno bavio u svojim delima. 

U svom dubokom promišljanju vere i u želji da razume i prigrli onu sebi najbližu vodio je stalne razgovore sa bliskim prijateljem, sveštenikom, ocem Džonom O’ Konorom. Upravo on je bio inspiracija za novi lik, koji će se potpuno razlikovati od svih ostalih u detektivskim pričama. 

Otac Braun rešava zločine koristeći, na prvom mestu, svoje razumevanje ljudske prirode, moralne dileme i greha. Braun je mali i neugledan, ali sa velikim srcem i oštrim umom. Svešteničko iskustvo mu pomaže u razotkrivanju zločinaca. On je detektiv koji se oslanja na empatiju, razumevanje i duhovnu mudrost, a ne isključivo na intelektualnu moć.  

Česterton je napisao pedeset i tri priče o Ocu Braunu, a izdate su u pet zbirki. Jedna od priča o ovom detektivu–svešteniku objavljena je posthumno, 1987. godine. 

„Plavi krst“ G. K. Čestertona govori o Aristidu Valentinu, šefu pariske policije, koji je na tragu Flamboa, ozloglašenog francuskog kriminalca i majstora prerušavanja, za koga se veruje da je u Londonu. Valentin prati i svoje instinkte i niz tragova, ali je zbunjen intervencijom malog čudnog sveštenika, koji će, iako na prvi pogled smušen i nespretan, biti ključna osoba u hvatanju neuhvatljivog i lukavog kriminalca.

Dela Gilberta Kita Čestertona su često bila adaptirana za pozorište i radio, a nekoliko ih je i ekranizovano. 

Otac Braun je lik koji je dobio najviše pažnje, pa je imao nekoliko televizijskih i filmskih predstavljanja, od kojih je najpoznatija britanska TV-serija iz 2013. godine. 

Izuzetno je teško, gotovo nemoguće, precizno odrediti broj Čestertonovih dela. Procenjuje se da je napisao više od 80 knjiga, nekoliko stotina priča, kao i eseja, na hiljade novinskih tekstova i desetine dela, koja uključuju poeziju i drame. 

Poslednjih nekoliko godina života Česterton je imao više različitih zdravstvenih problema, a oni sa srcem su, kao najozbiljniji, i prevagnuli. Preminuo je usled srčanog udara, 14. juna 1936. godine u Bekonsfildu, Engleskoj. 

Među njegovim najpoznatijim izrekama ističu se: 

„Običan način života je možda najbolja vrsta herojstva.“
„Čovek treba da veruje u neverovatno, jer je samo neverovatno istinito.“
„Ludi postajemo ne zbog toga što je um pogrešno radio, već zato što je um radio sam.“