Fic-Džejms O’Brajen (25. oktobar 1826, Kork, Irska), rođen kao Majkl Fic-Džejms O’Brajen, bio je irsko-američki pisac naučnofantastičnih priča. Njegovu karijeru obeležava značajan doprinos američkoj književnosti sredine 19. veka.

Odrastao je u imućnoj porodici, te je njegovo vaspitanje bilo sveobuhvatno. Bavio se brojnim aktivnostima, a samo neke od njih su jahanje, lov, streljaštvo, ribolov, vožnja čamcem… Isto tako je voleo i posmatranje ptica, što je imalo uticaja na njegova poluautobiografska dela, kao i na priče.

Zahvaljujući lagodnom životu svoje porodice, rano je imao pristup knjigama, i pokazao je veliko interesovanje za engleski romantizam.

O’Brajen se školovao na Triniti koledžu u Dablinu, koji spada u najprestižnije u Irskoj. Na studijama se istakao talentima za jezike, književnost i uopšteno umetnost. U to vreme počeo je da piše pesme, kao i kratke priče. Njegovi rani radovi doticali su se lepote Irske, a čak šest prvih pesama objavljeno mu je u tadašnjem nedeljnom časopisu Nacija. 

Godine 1848. dobio je očevo, kao i nasleđe dede po majci, što je iznosilo oko 8.000 funti, a to mu je omogućilo da se preseli u London, gde je želeo da izgradi karijeru. Prisustvovao je kulturnim događajima, pozorišnim predstavama, kao i zabavama, te je za dve godine ostao bez nasleđenog novca, što ga je primoralo da potraži posao.

Oslonio se na svoje ranije radove, neki su već i bili objavljeni u londonskom magazinu Porodični prijatelj, te je do kraja te godine postigao znatan uspeh prvom plaćenom publikacijom, što je obeležilo početak njegove profesionalne spisateljske karijere.

Godine 1851. u Londonu je održana Prva svetska izložba, poznata i kao „Kristalna palata“, gde je O’Brajen radio za Parlor magazin kao prevodilac za literarne radove s francuskog jezika, ali i kao glavni urednik. Taj posao mu je oduzeo izuzetno mnogo energije, ali na njemu je stekao veliko iskustvo.

Već naredne godine iznenada emigrira u Sjedinjene Američke Države. Navode se dva moguća razloga, od kojih su jedan finansijske poteškoće, a drugi je ostao na nivou glasina – moguća zabranjena veza sa udatom ženom.

Nastanio se u Njujorku i postao deo njegove boemske scene, što ga je uvelo u književne krugove, te je počeo da piše za vodeće časopise tog vremena, uključujući  Harpers magazin, Putnams magazin i Atlantik mantli.

Nastavio je da piše pesme i kratke priče o egzistencijalnim problemima, ali fascinacija naukom i naučnim otkrićima, kombinovana s velikom ljubavlju ka romantizmu povela ga je drugačijim žanrovskim putem. Njegova sposobnost da sasvim posebnim narativom spoji to dvoje stvorila je nešto sasvim novo, što se najbolje može videti u kratkoj priči „Dijamantsko sočivo“, koja je 1858. godine izašla u mesečnom časopisu Atlantik.

Priča je o naučniku koji je nakon izuma mikroskopa s dijamantskim sočivom, kako naslov kaže, gledajući kroz njega kap vode, otkrio biće koje u njoj obitava. Postao je opsednut tim otkrićem, kao i svetom koji se u njemu krije.

„Zlatna poluga“ je tužna kratka priča koja govori o alhemičaru koji je verovao da stvara zlato u alhemijskom procesu. Ćerka je iz sažaljenja podržavala njegovu zabludu, a potraga za pretvaranjem metala u zlato završava se tragično.

Spoj sasvim novih interesovanja s njegovom ljubavlju ka gotičkoj literaturi, kao i irskim legendama i bajkama uz koje je odrastao, na  koji je nešto kasnije pridodao i zanimanje za natprirodno i neobjašnjivo dao je inovativan izraz u literaturi tog vremena, kasnije nazvan protonaučna fantastika. O’Brajen je kao pionir žanra koji će se razviti u naučnu fantastiku istraživao granice ljudske percepcije i „stvarnosti“. 

U mnogim njegovim delima primećuje se snažan uticaj E. A. Poa, kao i Meri Šeli, koji su mu bili velika inspiracija. Njegove mistične, naučnofantastične, zastrašujuće priče poslužile su kao nadahnuće velikom broju autora. Embrouz Birs, H. F. Lavkraft, Rej Bredberi i Isak Asimov samo su neki kod kojih se može prepoznati O’Brajenov uticaj.

Fic Džejms O’Brajen je umro 6. aprila 1862. godine u Kamberlendu, u Sjedinjenim Američkim Državama, podlegavši infekciji usled ranjavanja u borbi na strani Unije, tokom Američkog građanskog rata.

Među njegovim najpoznatijim izrekama ističu se: 

„Postoji svet skriven ispod naših očiju, svet lepote i misterije, toliko suptilan i nevidljiv da ga ljudska ruka nikada neće dotaknuti.“
„Najveći strah dolazi ne od onoga što vidimo, već od onoga što ne možemo videti.“
„Snovi su jedini prozori kroz koje duša može da zaviri u beskonačnost.“