Ernest Brama Smit je rođen u blizini Mančestera, 20. marta 1868. godine. Poznat je po svojim detektivskim i naučno-fantastičnim delima, kao i po humorističkim esejima. 

Sa šesnaest godina je napustio školu – iako izuzetno inteligentan, sa najnižim ocenama iz svih predmeta. Već tada je počeo da se bavi poljoprivredom, a kasnije mu je otac finansijski pomogao da se osamostali kao farmer. U to vreme počinje i da piše za lokalne novine. 

Nešto kasnije je napisao i izdao prvu satiričnu knjigu, u kojoj je iskoristio svoje iskustvo farmera. Knjiga je imala svega nekoliko kupaca, ali Brama je već započeo planiranje svoje spisateljske karijere, a otac je pristao da mu pomogne i u tome. 

Priče o kineskom filozofu Kaiju Lungu, koje su kasnije doživele mnogo izdanja, prvobitno su bile odbijene od osam izdavača. Ta ostvarenja, kojima je gradio svoj prepoznatljiv stil, puna su humora, mudrosti i  fantazije. 

Drugi isto toliko značajan lik koji je Brama izgradio je slepi detektiv Maks Karados. Karados je, uz pomoć svojih izoštrenih čula i visokog nivoa inteligencije, uprkos slepilu, rešavao zločine. Ovaj literarni detektiv je brzo stekao popularnost. 

„Dionisov novčić“ je prva iz serije kratkih priča o Maksu Karadosu koje je objavio ovaj autor, zaradiviši time trajnu slavu. U ovoj priči, napisanoj na način jednostavan za čitanje, sa dosta dijaloga, i prožetoj duhovitim Karadosovim stavom o životu uprkos nesreći, saznajemo kako je zapravo postao slep, bogataš i detektiv, te kako koristi oštre oči svog sluge da „vidi“.

Druga poznata misterija Ernesta Brame je „Igra u mraku“, koja takođe prati slučaj slepog detektiva Maksa Karadosa. Priča sa zamršenim zapletom snažno zaokuplja pažnju čitaoca. Smeštena u Englesku početkom 20. veka, istražuje teme percepcije, prevare i moći ljudskog uma. 

Ernest Brama je bio i veoma plodan pisac naučne fantastike. Njegov distopijski antisocijalistički roman, „Tajna lige“ (1909) – dopunjena verzija već objavljene knjige iz 1907. godine, predvideo je mnoge društveno-političke promene u dvadesetom veku i bio je prvo delo koje je istraživalo teme totalitarizma i društva kontrole. Ovo, za to vreme inovativno delo, inspirisalo je Džordža Orvela da napiše roman „1984“.  

Bio je majstor kratke priče, a njegovi likovi Maks Karados i Kai Lung zadržali su se kao jedni od najpoznatijih u engleskoj književnosti.  

Brama je preminuo prirodnom smrću, nakon dugog i produktivnog života, 27. juna 1942. godine u Londonu. Do samog kraja života aktivno se bavio pisanjem.  

Među njegovim najpoznatijim izrekama ističu se: 

„Onaj ko ne zna i ne zna da ne zna, opasan je – izbegavaj ga. Onaj ko ne zna i zna da ne zna, može se naučiti – poduči ga. Onaj ko zna i ne zna da zna, spava – probudi ga. Onaj ko zna i zna da zna, mudar je – sledi ga.“
„Istina je poput sunca; možeš je sakriti na neko vreme, ali neće nestati.“