Džon Grifit Čejni (12. januar 1876, San Francisko, Kalifornija), poznatiji kao Džek London, bio je američki pisac i avanturista. Bio je deo radikalne literarne grupe „Gomila“ iz San Franciska, i strastveni borac za prava životinja i radnika.

London je odrastao u siromaštvu, a detinjstvo mu je bilo obeleženo teškim fizičkim radom i boravkom u rudarskim kampovima. Ova iskustva su znatno uticala na njegovo književno stvaralaštvo, a tema preživljavanja i borbe protiv surovosti prirode postala je centralna u njegovim delima. U mladosti se bavio raznim poslovima, pa je tako radio kao mornar, raznosač leda, a bio je čak i kopač zlata. Velika strast bila su mu putovanja. Proučavao je Marksa, Darvina i Ničea, i maštao je o revoluciji. Radio je i kao ratni dopisnik za vreme rusko-japanskog rata.

Jedno od njegovih najpoznatijih dela, „Zov divljine“, prati priču psa po imenu Bak, koji se suočava sa surovostima divljine na Aljasci tokom zlatne groznice. Delo istražuje prirodu divljine i evolucije.

U romanu „Beli Očnjak“ London nam pripoveda o vuku po imenu Beli Očnjak i njegovoj transformaciji od divljeg stvorenja u vernog pratioca čoveka.

„Zapaliti vatru“ je kratka priča koja prati neimenovanog muškarca i njegova nastojanja da preživi u surovoj arktičkoj divljini. Priča se fokusira na izazove s kojima se glavni lik suočava dok pokušava da zapali vatru kako bi se spasao smrzavanja. London majstorski prikazuje prirodu kao nemilosrdnog protivnika i istražuje temu ljudske sujete i snishodljivosti prema prirodi. Priča postavlja pitanja o granicama ljudske dominacije nad prirodom i o njenoj nepredvidljivosti.

„Ljubav prema životu“ je druga priča koja istražuje temu borbe za preživljavanje. Govori o mladiću koji je izgubio sve u divljini i suočava se sa glađu, hladnoćom i divljim zverima. Iako su okolnosti surove, protagonista ne gubi nadu i odlučno se bori za svaki trenutak svog života. Ova priča ističe ljudsku volju za opstankom, čak i u najtežim okolnostima.

„Hiljadu smrti“ govori o mladiću koji se davi u okeanu. Budi se i otkriva da nije umro, već je povezan sa spravom ludog naučnika – svoga oca. Pristaje da učestvuje u eksperimentu i naučnik ga ubija ponovo. I opet… I opet…

„Senka i blesak“ je kratka priča o dvojici kompetitivnih naučnika koji idu različitim putevima ka postizanju nevidljivosti. Priča govori o nemogućnosti postizanja savršenstva, čak i ako neko pokuša da probije zakone poznate nauke. Izum svakog čoveka je čudesan, ali i pogrešan, bez rešenja koje ne bi proizvelo još jednu manu. Svaki ima ono što drugom nedostaje.

Čuveni američki pisac je umro 22. novembra 1916. godine, u Glen Elenu, u Kaliforniji. Ostavio je trajan uticaj na književnost, a i dalje inspiriše čitaoce svojim pričama o hrabrosti i izdržljivosti.

Među njegovim najpoznatijim izrekama ističu se:

„Za većinu ljudi život je kao ružno vreme: stanu i čekaju da prođe.“
„Čovek treba da živi, a ne da postoji. Ja ne gubim svoje dane pokušavajući da ih produžim. Ja koristim svoje vreme.“