Ser Artur Ignejšus Konan Dojl (22. maj 1859, Edinburg, Škotska) bio je britanski pisac detektivskih romana, najpoznatiji kao „otac“ Šerloka Holmsa i doktora Votsona.

Studirao je medicinu u Edinburgu, a obavljao praksu u Astonu (danas predgrađu Birmingema). Nakon studija postao je brodski lekar i otplovio na zapadnoafričku obalu, a 1882. otvorio je privatnu praksu u Plimutu.

Doktorirao je 1885. godine. Nije imao previše uspeha sa svojom praksom, a čekajući pacijente, pisao je knjige. Prvo delo mu je objavljeno u Čejmbers Edinburg žurnalu, pre njegove dvadesete godine. Ozbiljnije se posvetio književnosti nedugo nakon preseljenja u odmaralište Sautsi. Tamo je čak i pomogao osnivanju fudbalskog kluba „Portsmut“ i nastupio kao njihov prvi golman.

Njegovo prvo značajnije delo bilo je „Crvena nit“, u kojem se prvi put pojavljuje Šerlok Holms, književni lik zasnovan na doktoru Džozefu Belu. Zanimljivo je da je Radjard Kipling, čestitajući Dojlu na uspehu, upitao: „Je li to moj stari prijatelj, dr Džo?“

Kratka priča „Slučaj ledi Sanoks“ istražuje mračne teme ljubavi, izdaje i intrige. Priča donosi neočekivan obrt događaja prateći zagonetnu sudbinu glavne junakinje, ledi Sanoks.

„Užasi visina“ je kratka priča koja se bavi temom avanturizma i tajanstvenih pojava u vazduhu. Priča sledi pismo glavnog junaka koji opisuje jezive događaje tokom svog leta na velikim visinama i suočavanje s nepojmljivim fenomenima.

Delo „Predmet broj 249“ istražuje teme okultizma. Priča prati studenta medicinskog fakulteta koji se susreće s tajanstvenim egipatskim mumijama i okultnim ritualima.

Glavna tema misterije „B24“ Artura Konana Dojla je, moglo bi se reći – istina protiv laži. Narator, zatvorenik zvani „B24“, brani svoju nevinost u vezi sa osudom za ubistvo. Iz njegovog ugla čujemo priču punu napetosti i preokreta, koja će otkriti da li je zločin zaista počinila ledi Manering…

U fokusu još jedne uzbudljive Dojlove priče – „Brazilska mačka“ – nalazi se sposoban mladić prefinjenog ukusa i uzvišenih očekivanja, ali koji odbija da radi kako bi obezbedio sebi ono što želi. U potrazi za novcem, on odlazi da poseti rođaka kojeg slabo poznaje, čiji će ga pohlepni motivi dovesti u smrtnu opasnost, u bizarnoj kući koja krije misterioznu zver.

„Mašina za dezintegraciju“, kratka priča autora Artura Konana Dojla, prvi put je objavljena u Strend magazinu u januaru 1929. Priča se usredsređuje na otkriće mašine sposobne da dezintegriše objekte i ponovo ih integriše kakvi su bili. Ova kratka priča je deo zbirke priča o bogatom ekscentričnom avanturisti profesoru Čelendžeru.

Dojl je jedno vreme bio prijatelj Harija Hudinija, velikog protivnika spiritualističkog pokreta. Iako je Hudini spiritualističke proroke smatrao varalicama, Dojl je mislio da i Hudini ima natprirodne moći. Hudini nije uspeo da uveri Dojla da su to samo mađioničarski trikovi, pa je prijateljstvo prekinuto. Dojl je preminuo 7. jula 1930. godine u mestu Krouboro, u Engleskoj.

Među njegovim najpoznatijim izrekama ističu se:

„Gde nema mašte – nema horora.“
„Jednom kada odbaciš sve nemoguće, ono što preostane, ma koliko bilo neverovatno, mora biti istina.“