Aleksandar Ivanovič Kuprin (7. septembar 1870, Narovčat, Rusija) bio je ruski književnik i stekao je slavu kao jedan od najvažnijih ruskih pisaca s početka 20. veka.

Pored toga što je pisao, bio je i pilot, istraživač i avanturista, i koristio se vlastitim životnim iskustvima u svojim delima, baveći se avanturistima i ličnostima s margina ruskog društva. Zanimao se za psihološku analizu likova i egzotične sadržaje, a po stilu je pripadao naturalističkoj školi. Nakon Oktobarske revolucije poslat je u izgnanstvo u Pariz.

Veliki uticaj na njegovu spisateljsku karijeru imali su Viktor Miroljubov i Maksim Gorki, a Kuprinov stil su često poredili sa onim Čehova i Gorkog.

Njegovo najpoznatije delo „Duel“, koje opisuje užase vojničkog života, postaje literarna senzacija u Rusiji, do te mere da je Kuprina jedan ruski oficir izazvao na dvoboj.

Roman „Jama“ je njegovo najambicioznije i najkontroverznije delo. Ova studija o prostituciji objavljena je u tri toma, i deluje kao da Kuprin nije mogao da se odluči hoće li priča biti dokumentarac ili fikcija. Samu priču su dosta osporavali ruski kritičari, među njima i sam Tolstoj, zbog preteranog naturalizma.

Kratka priča „Kain“ oslikava unutrašnju borbu oficira sa svojim grehovima, a „Uvreda“ istražuje teme antisemitizma, socijalne nejednakosti i nepravde, iz ugla predstavnika lopovskog esnafa.

„Mehanička pravda“ je priča koja govori o naučniku koji osmišljava način primene mašina u vaspitanju prestupnika, aparat koji naziva instrumentom mehaničke pravde. Ali sve polazi po zlu kada nesrećnim slučajem postane i sam žrtva svoje mašine.

Njegova dela često reflektuju rusko društvo tog vremena.

Umro je 25. avgusta 1938. godine u Lenjingradu (današnji Sankt Peterburg), a njegova dela su i dalje značajna i inspirativna za rusku i svetsku književnost.

Među njegovim najpoznatijim izrekama ističu se:

„Želim da živim unutrašnji život svakog čoveka kojeg vidim, i da posmatram svet njegovim očima.“
„Ja sam lutalica beznadežno zaljubljen u život.“