sobarica iz edena

Plemenitu damu iz firentinske kneževske porodice, Leticiu Sforcu, rođaci su zvali ‘’Radosna’’. Još od ranog detinjstva prirodna veselost očaravala je sve u njenoj blizini. Kao mlada dama po sopstvenom nahođenju je brinula o drugima, a potom se ta sloboda pretvorila u blagi spokoj, koji nikada nije izgubila. Staložena, brižljiva, umela je jednim pogledom da razveseli srca tužnih. Pošto je bila bogata, siromašne je obasipala poklonima. S jednakom pažnjom slušala je ispovesti odraslih kao i dečije neverovatne priče. Njena blagost je bila melem za srca drugih, a njen pogled je ulivao takvu nadu da su ljudi govorili da je bila neka vrsta proroka ili Mesije. Njena pojava zračila je toplim svetlom koje je stvaralo dan. Kada je dodirom izlečila suvu granu na kojoj su odmah ponikli pupoljci i sitno zeleno lišće, niko nije bio iznenađen. Smatrali su je tajanstvenom silom, vesnicom proleća i života. Tolika slava ispunila ju je osećanjem kao da se uvek praznuje njeno sopstveno venčanje. I kada je jednog dana nestala, bez saznanja zašto i kako, nemi i tihi portret na kom je bila naslikana pronađen je u njenoj sobi. Potom je bio izložen u maloj crkvi i čuvan kao ikona, koju su ljudi celivali kada su hteli da u sebi probude snagu nade.

apartman